“VOLJELA bih da je moj muž ljubav mog života – ALI NIJE” – Ispovijest žene koja je nastavila da voli muškarca iz PROŠLOSTI…

Da li verujte u srodne duše? Da li je moguće ostaviti stare i bolne ljubavi iza sebe? Vi imate konce života u svojim rukama, slobodu izbora, ali ljubav, kao ni njeno razumevanje – često može da bude tako komplikovano.

Međutim, čak i iz teških i izazovnih situacija možemo izvući lekcije i u sledećoj epizodi našeg života, biti bolji, spremniji da volimo.

O tome nam govori i ispovest žene koja je prošla kroz ljubavni brodolom, a onda se venčala – u njenim rečima se možda možete pronaći:

“Bila sam zaljubljena tri puta u životu. Prvi je to bio moja prva ljubav, drugi je bio ljubav mog života, a treći čovek za kojeg sam se udala.

Sve sam ih volela drugačlije, iz drugačijih razloga. Najviše sam volela ljubav svog života, ali to nažalost nije bila osoba za koju sam se udala.

Nikada nisam verovala u srodne duše, uvek sam smatrala da je nemoguće pronaći smao jendu osobu za koju ćeš se zauvek vezati.

Ali moj odnos sa muškarcem za kojeg sam smatrala daje ljubav mog života (zvaćemo ga S), bio je najbliskihi onome što nazivamo spoj srodnih duša.

prvenstveno smo bili prijatelji, zajendo smo provodili svaki dan, spavali jedno pored rugog, voleli se. Uživali smo u šetnjama, zagrljajima, pažnji, mogli smo da ćutimo zajedno satima, a da se razumemo.

Želela sam da zauvek ostane pored mene, ludo sam ga volela, bila sam opijena tom ljubavlju i mislila sam da ne mogu da živim bez njega. Neprekidno četiri godine bili smo zajedno.

Problem je bio što sam ga ja sve više volela, a kod njega se vremenom ljubav gasila. Bila sam zaljubljena u njega, i on je to znao. Nije bio zaljubljen u mene, i ja sam to znala.

Kada se naš odnos haotično završio, obećala sam sebi da više nikada neću voleti na raj način. Nikada neću pružiti sebe celu nekom odnosu. Posle ovog raskida bila sam fizički, mentalno i emocionalno uništena. Nisam želela nikada više sebi to da dozvolim.

Kada sam upoznala svog muža, S je bila van mog života nešto više od godinu dana. Ali i dalje sam bio slomljena. Teško mi je bilo da shvatim da smo se rastali posle svega, S je tražio nešto manje komplikovabo, kako je rekao. Nešto manje predano i ozbiljno, a ja sam mu predala sebe.

Odnos sa mojim mužem se gradio lagano, bez pritiska i opterećenja. Kada sam mu prvi put rekla “Volim te”, osetila sam veliko olakšanje. Prvo, volim ovog čoveka, drugo, prebolela sam S. Ali istina je da sam i dalje bila slomljena od veze sa S, nisam bila sposobna da volim svog muža u potpunosti.

Volela sam ga koliko sam mogao, što je bilo mnogo, verujte mi. Bilo je to puno, ali nije bilo onako kako sam volela S, jer sam S upoznala kada sam bila cela osoba.

Upoznala sam svog muža kada sam bila slomljena, emotivno iscrpljena, tako da sam ga volela samo onim što sam imala. Kasnije, posebno sada kada smo razvedeni, mislim da to nije bilo dovoljno. Stvari bi kod nas možda išle drugačije da sam ga volela kao što sam volela S, a možda i ne. Možda je to samo želja.

Moj muž je znao za S i uticaj koji je imao na mene. Znao je da mi nedostaje deo srca koji pokušavam da pronađem, ali nisam mogala. I dalje sam volela S on je to prihvatio.

Često sam mu govorila da bih volela da sam ga upoznala pre nego što sam upoznala S, da bih ga mogla potpunije voleti, ali oboje smo se složili da je, pošto to nije bio slučaj, bilo uzaludno razmišljati o tome.

Ali to me nije sprečilo da razmišljam o tome. Nedavno je neko citirao Čaka Polanika: “Ništa od mene nije originalno. Ja sam udruženi napor svih koje sam ikada poznavao.”

Od tada sam tu misao vrtiela u glavi. Nisam mogla da prestanem da razmišljam o tome. Onda sam shvatila da sam propustila nešto sjajno zbog S.

Da, on je bio ljubav mog života, ali ljubav mog života je trebalo da bude čovek za koga sam se udala, osim što sam bila previše slomljena da bih mu to dala. Bila sam slomljen zbog S.

Bila sam iscrpljena i jedva sam disala nakon što su se stvari završile sa S, toliko da je gubitak muža (što je bio razoran udarac) bio kao šetnja parkom u poređenju sa gubitkom S. Zašto? Zato što je mnogo mene već bilo mrtvo unutra.

Tako da sam u trenutku spoznaje, u 8 ujutru iz Pariza, poslala mejl S. Rekla sam mu da je on ljubav mog života, ali nisam više mogla da ga imam u životu, čak ni kao slučajnog poznanika. Morala sam da se rešim repova iz prošlostu.

Nisam mu ništa zamerila, nisam pisala dugačke eseje o ljubavi, bolu, očaju… Želela sam da zna da sam završila sa tim, a pre svega, to sam želela sebi da stavim do znanja.

Onda sam uradila ono što je trebalo da uradim pre mnogo godina i obrišem sve njegove mejlove poruke, zajedničke fotografije. Posle toga sam se osećala bolje – definitivno je veliki kamen spao sa mog srca.

Znam da ne mogu da izbrišem šta mi je S značilo, baš kao što ne mogu da izbrišem šta mi je značio moj muž, i to je u redu.

Ali barem priznanje koliko sam drugačije volela S, koliko sam mu dala, a koliko sam ljubavi pružila svom mužu, to je poziv za buđenje da se potrudim više i budem bolja sledeći put kada budem imala priliku da volim.

Nikada više neću zaključati svoje srce i držati se prošlosti. Nikada više neću zanemariti ljubav prema novoj osobi jer stara još čuči negde u meni i tera me da o njoj razmišljam. Sledeći put se neću plašiti da otvorim srcem i pokažem da sam stvorena za pravu ljubav.”

Sensa

error: Sadržaj je zaštićen !!