U KOJIM situacijama je ćutanje najbolja OPCIJA: “Psihološkinja i psihoterapeutkinja objašnjava kada je bolje držati jezik za ZUBIMA”…

Ćutanje je trijumf nad igrom moći i manipulacije..

-Grube reči više bole, pa je i izazov da uzvratimo istom merom veći.

-Korisno je kada osetimo da pre želimo da povredimo sagovornika svojim rečima nego da mu nešto objasnimo da razume.

-Jedno je od zlatnih pravila u poslovnom svetu, ali nam to uglavnom pada lakše jer ti odnosi nisu ni blizu toliko intimni i iskreni, pa je i strah od ranjivosti i bliskosti manji.

ĆUTANJE je zlato! Koliko puta ste to čuli od starijih i mudrijih kao savet da nije uvek pametno reći šta mislite? I to se pokazalo istinitim u mnogim situacijama. Vrlina je znati šta treba da se kaže u određenom trenutku, a još veće umeće kada je najbolje da se nešto prećuti.

Tačno je da je svako bio u situaciji da nekome saspe u lice sve što mu je na srcu i duši i izbaci bes iz sebe, ali se u poslednjem trenutku ipak “ugrizao” za jezik. Ćutanje jeste zlato kada vam neko poveri tajnu i ispriča šta ga muči i tišti.

Ako izuzmemo takve primere, kada je najpametnije držati jezik za zubima? Kada je ćutanje trijumf nad izgovorenom reči? U kojim trenucima je mudrije izbrojati do deset nego reći nešto što će vas možda mnogo koštati i zbog čega ćete se kajati?

Psiholog i psihoterapeut Željka Kurjački Stanić za “Život plus” kaže da je “ćutanje zlato” kad god nismo imali nameru da se svađamo, ali smo se osetili isprovociranim tokom razgovora:

-Reći nešto u ljutnji nije nužno pogrešno i štetno. LJutnja je zdravo osećanje i tu je da nam da snagu da branimo svoju granicu. Potrebno je da razlikujemo situacije kada smo ljuti na nekoga i biramo reči kojima želimo to da iskažemo, od situacija kada smo tokom razgovora isprovocirani da kažemo nešto što nismo prvobitno želeli.

Ta druga situacija govori da smo izmanipulisani, da nas je neko zbog sopstvenog straha od bliskosti odveo iz iskrenog razgovora u polje igre moći.

Često se kaže da je najpametnije prećutati neke stvari tokom svađe, jer nekontrolisani izliv negativnih emocija i besa može samo da pogorša situaciju, i da sve što biste nekome rekli sačuvate za trenutak kada se smire strasti. Šta vi mislite o tome?

-Slažem se u potpunosti. Većina toga što je izrečeno u jeku svađe služilo je da se druga osoba kazni i povredi, a ne da se istinski raspravi o nekom problemu. Osim toga, reči koje se kažu ostaju i ne mogu da se povuku.

Druga strana može razumeti da smo nešto rekli u ljutnji i nastaviti da gradi odnos sa nama, ali naše reči nikada neće zaboraviti.

Ona zna da smo, makar na trenutak, to što smo izgovorili zaista i mislili i da smo bili spremni da otvorimo teške i bolne rane, da neke njene intimne stvari, koje znamo jer smo bliski, okrenemo protiv nje. Svaka takva svađa, iako se naizgled prevaziđe, stvara novu pukotinu u bliskosti koja neće nikada zaista zarasti.

Kada je reč o partnerskim odnosima, u kojim situacijama je važno držati jezik za zubima?

-Najteže je držati jezik za zubima kada druga osoba to ne čini, odnosno kada naš sagovornik uporno, najčešće nesvesno, provocira da se posvađamo. Tada je teško ne potegnuti isto oružje i uzvratiti istom merom, pogotovo kada imamo mnogo toga što bismo joj mogli “sasuti u lice”.

Ali ako nam je do tog odnosa stalo, tada treba da prećutimo i sve to što nam smeta kažemo kada se smirimo, na način koji će obezbediti veću verovatnoću da nas druga osoba čuje i da razmisli o našim rečima.

Svađa je uglavnom samo borba za moć, da se bude onaj koji će zadati jači, poslednji udarac. U svađi nema razgovora, razumevanja, niti bilo kakve bliskosti.

Neko je neuk u tome, ne ume da kaže nešto što mu smeta bez optuživanja i vređanja, ali ako nam je stalo do te osobe, nećemo dozvoliti da uzvratimo istom merom jer to nikuda ne vodi.

PORODICA JE NAJOSETLJIVIJA: Da li je ćutanje jedno od zlatnih pravila i u poslovnim odnosima?

-Da, naravno. U poslovnim odnosima je uglavnom lakše prećutati nego u privatnim jer odnosi nisu ni blizu toliko intimni i iskreni, pa je i strah od ranjivosti i bliskosti manji.

Na primer, lakše je zanemariti nečiju grubu opasku kada znamo da nas ta osoba istinski ne poznaje, da to ne može da bude lično, kao i da je nećemo više videti nakon što se projekat završi. Teže je kada je neko naš rođeni u pitanju.

Neretko se “ćutanje” tumači kao “pokoravanje”, nedostatak argumenata i stava ili čak kao svesno neiznošenje mišljenja da se nekome ne biste zamerili. Delite li to mišljenje?

-Slažem se sa tim, štetno je kada osoba zaista uvek ćuti i nikada ne oseća ili ne pokazuje ljutnju. Prećutati treba onda kada osetimo da pre želimo da povredimo sagovornika svojim rečima nego da mu nešto objasnimo da razume.

Ali prećutati svaku svoju ljutnju nije dobro jer ona ima svoju ulogu. Govori nam da neko prelazi našu granicu svojim ponašanjem i da treba da reagujemo. Neko je odrastao gledajući kako tata zloupotrebljava ljutnju i viče, vređa, tuče, pa je shvatio da je ljutnja ružna i da ne treba da se pokazuje.

Zato je važno da svako nađe način da pokaže ljutnju, u skladu sa svojim karakterom. LJutnja može da se pokaže i smirenim, tihim glasom i blagom, ali doslednom odbranom svoje granice.

Ako moramo da vodimo računa o tome šta govorimo pred drugima, da li to pravilo važi i u porodici, u krugu najbližih?

-Tu je najpotrebnije da vodimo računa jer su posledice nevidljive i lako ih je zanemariti. Grube reči više bole, pa je i izazov da uzvratimo istom merom veći. U poslovnom svetu posledice će odmah doći tako što će neko raskinuti ugovor sa nama, okrenuti se i otići.

Ali u porodici, u odnosu sa svojim detetom ili mužem, sankcija neće biti odmah tako očigledna. LJudi neće otići od nas, ali će svaka svađa nepovratno da odnese sa sobom deo onoga što nas spaja.

Kako stvari stoje sa prijateljima, da li i u takvim odnosima treba birati reči i kada?

-Da, jednako kao i u porodici. Što nam je ta osoba bliža i draža, za nas je važnije da biramo reči. LJudi često misle da zbog toga što će prijatelji i porodica ostati sa nama i nakon svađe, a poslovni partner neće, da mogu da se opuste i ne paze na reči u bliskim odnosima. Ali teške reči se ne zaboravljaju nikada i ostavljaju trajne rane na vezama, iako ih niko više ne mora pominjati.

Šta dobijamo, a šta gubimo? Na pitanje šta dobijamo ako nešto prećutimo, a koje bi bile eventualne posledice, naša sagovornica kaže:

-Dobijamo priliku da to što nam smeta i zbog čega smo ljuti kažemo kasnije, kada se smirimo. Tada možemo da to iznesemo na lep način, birajući reči. Zašto je to bitno? Zbog toga što ćemo tako osigurati da nas druga osoba čuje.

U svađi možemo samo da povredimo drugu osobu, ali ono što nam smeta ostaće nerešeno. Druga osoba od bola zbog uvrede može da uopšte ne čuje to što imamo da joj kažemo.

Možda bi se složila sa nama da to nešto što radi nije u redu, ali način na koji smo to u svađi izgovorili zamaglilo je sve drugo.

Piše: magazin.novosti.

error: Sadržaj je zaštićen !!