U danima kada temperature vazduha uveliko prelaze 35 podeljaka, rizik od pojave toplotnog udara je mnogo veći. Evo kako nastaje – koji su njegovi simptomi.
Kada su temperature vazduha ekstremno visoke, povećan je rizik od toplotnog udara. Nastaje kao rezultat naglog, prekomernog povećanja telesne temperature tela kada organizam nije u stanju da reguliše temperaturu.
Ne mora da bude posledica direktne izloženosti sunčevim zracima (što je slučaj kod sunčanice). Može da se desi nakon, na primer, dugotrajnog sedenja u pregrejanom automobilu, ako radite pored velikih mašina ili peći (pekare, roštiljdžinice), na ulici i u sličnim situacijama.
Obično se javlja usled povećane vlažnosti vazduha, jer je u takvim uslovima otežano znojenje i prirodno hlađenje organizma. Tada dolazi do poremećaja centra za termoregulaciju, temperatura tela nastavlja da raste i može da dostigne i 40 podeljak na Celzijusovoj skali – što je veoma opasno po zdravlje.
Simptomi toplotnog udara: Pre pojave toplotnog udara mogu se javiti određeni simptomi- malaksalost, grčevi, vrtoglavica, žeđ, slabost.
Zbog dehidratacije, osoba prestaje da se znoji i oseća jaku glavobolju, vrtoglavicu, zujanje u ušima, pulsiranje u grudima i jaku vrućinu.
Može da dođe i do naglog kolapsa usled pada krvnog pritiska. Osoba koja je doživela toplotni udar ne znoji se, koža joj se suva, veoma topla – a puls slab i srce ubrzano kuca.
Toplotni udar dovodi do disfunkcije centralnog nervnog sistema koja razultuje delirijumom, konvulzijama, a u najtežim slučajevima i komom ili čak s*rtnim ishodom.
Kako pomoći osobi koja je doživela toplotni udar? Treba odmah pozvati hitnu pomoć, a zatim osobu skloniti u hladovinu, skinuti joj odeću i obilno je rashlađivati vodom.
Na koji način može da se spreči toplotni udar? Pre svega, ne izlazite na ulicu bez preke potrebe i u najtoplijem delu dana.
Ako morate, obucite laganu obuću i prozračnu odeću, zaštitite glavu šeširom ili kačketom – pijte dosta tečnosti i nigde ne idite bez flašice vode!
Sensa